Даросава је насеље у опшини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 2023 становника (према попису из 1991. било је 2095 становника). Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а последњих година је враћено старо име Даросава. У току Другог светског рата Даросава је била познато уточиште Партизана, отуд име места у послератном периоду. Становништво Даросаве је страдало од одмазде због подршке Партизанима, о чему постоји запис на споменику цивилним жртвама у Даросави.
Школа и њена околина
Први назив Даросава нађен је записан у XVII веку и то написано као “Tarassawa”. Постоји више верзија о настанку имена села: прва верзија је да је у Крагујевачкој нахији уграбљена девојка и дарована селу; друга верзија је да се волеше Дара и Сава па отуд год иђаше наглас се дозиваше; трећа, а и најпоузданија верзија је да се насеље у Селишту увећало уз реку Даросавицу по којој је и добило име Даросава. Прво насељавање настаје у Боћинцу, потез Селиште (Старо село) између Златовца и Медведњака. Насеље се развијало досељавањем и прираштајем и тако се проширило до Велике Црне реке. У књигама је забележено и то да је постојбина шљиве црвењаче (ранке) Даросава, те се по њој и зове Даросавка. Сигурно најзначајнији културно историјски споменик је црква брвнара- Храм Светих апостола Петра и Павла у којој је настала прва школа 1848 године, што значи да школа у Даросави постоји 168 година.
Познате личности из Даросаве
Из Даросаве, варошице, поред Аранђеловца, потичу јаке и снажне личности које су дале печат једном времену и помогле изградњу, успону и развоју школе у Даросави. Незаобилазно име, поред Славка Поповића, хероја и учитеља, је и име Јеврема Грујића, угледног српског правника и државника, рођеног 8.11.1826. године у Даросави, од оца Пантелије и мајке Стане, у традиционалној српској породици. Учење је започео у селу Венчанима 1836, затим наставио у Барошевцу и Даросави, гимназију у Београду, а затим правне студије на Универзитету у Хајделбергу. Даље школовање је наставио на Сорбони, Париз. Гимназију је завршио као „превасходан“ (први међу одличнима). Не само што је обележио вредносни систем друштва крајем 19. и половином 20. века, него је имао изграђен укус и неговану естетику високе грађанске класе. О томе сведоче бројни експонати, предмети, артефакти изложени у малим „ентеријерима“, готографије прве „дискотеке на Балкану“, отворене у дому Ј. Г. 1967. године.
1849. године, као један од првих студената из Србије, добио је стипендију за правне студије на најстаријем немачком универзитету у Хајделбергу. Јеврем и Стана Грујић имали су десеторо деце, од којих су старост дочекали само троје – Стана, Миросава(Мириа) и Славко који није имао потомство. Тако се лоза наставила женском линијом преко кћерке Стане. Од ње потичу породице: Ћурић, Протић, Милојевић, Наумовић, Шећеровић, Цонић. Сви потомци су били донатори прве(1907) и друге(1922) школе у Даросави.
Такође, из Даросаве је Јеврем Грујић, министар унутрашњик послова у влади кнеза Михаила, министар правде, посланик у Цариграду и Лондону.
Из Даросаве је био и српски политичар Драгослав- Дража Марковић.
dfgdfgdfgfg